Tokaj gekon

Glavna karakteristika su diskoidni prsti zahvaljujući kojima se bez napora kreću po bilo kojoj vertikalnoj površini — drvetu, staklu, zidu. Koža im je bledo-siva ili svetlo-plava sa crvenim, narandžastim ili braon tačkama. Mužjaci dostižu 35 cm i do 150 g (zabeleženi su i primerci od 300 g), a punu veličinu stižu tek posle druge godine.

Tokaji su poznati po agresivnosti — ako se od izleganja ne navikavaju na rukovanje, vrlo rado će pokušati da ugrizu, a ugriz im je snažan i bolan. U prirodi žive samostalno; u terarijumu nikada ne držati dva mužjaka niti jedinke koje se značajno razlikuju po veličini.

U sezoni parenja mužjak ispušta karakterističan zvuk nalik lavežu — „to-keh!" — po kome je vrsta i dobila ime. Kao i mnogi gekoni, ugroženi Tokaj može da otpusti rep, koji se potom regeneriše.

Kao arborealna vrsta kišnih šuma, Tokaj traži vertikalan terarijum: minimalno 40×45×60 cm, idealno 60×60×70 cm. Za dekoraciju najbolje služi bambus većeg prečnika ili kora naslonjena na poleđinu, uz skrovišta i u toplom i u hladnom delu. Podloga od treseta debljine 10 cm dugo zadržava vlagu.

Svetlo u ciklusu 12/12; UVA/UVB sijalica je potrebna samo ako ima živog bilja, inače je dovoljna obična od 40–60 W. Temperatura 25–29 °C, pod spot sijalicom do 35 °C; zimi po potrebi dogrevati keramičkom sijalicom ili kablom grejačem. Vlažnost od 60 do 90% održava se svakodnevnim orošavanjem — prskati ivice terarijuma, jer Tokaj upravo tako pije: skoro nikada iz posude.

Tokaji su insektivore sa odličnim apetitom. Manjim jedinkama nuditi male cvrčke, brašnare i manje dubije; kako rastu, prelaziti na velike dubije, fobase, cvrčke, pa i pinki miševe. Mladima kalcijumom naprašiti 4 obroka nedeljno, vitaminima 1–2; odraslima je dovoljno 1–2 obroka kalcijuma i 1 vitamina nedeljno.